srijeda, 27. ožujka 2013.

Kako živjeti sretno?


Naučite da vodite život, a ne on vas!

Dinamičan tempo života ostavlja nam sve manje prostora za neka lična zadovoljstva, druženje sa porodicom, decom i prijateljima. Mnoga istraživanja ukazuju na veliki broj osoba koje zbog posla i drugih provode jako malo vremena sa najbližima. Mnogi srećan i ispunjen život povezuju sa uspehom na poslovnom planu, pa žrtvuju dosta toga ne bi li ostvarili svoj cilj.


S druge strane najviše trpi porodica, odnosno deca kojoj se ne može nadoknaditi vreme koje nisu proveli sa roditeljima. A tek nedostatak vremena za neko lično zadovoljstvo – čitanje knjige, odlazak na utakmice, u bioskop ili pozorište, druženje sa prijateljima… Zato je za mnoge najveći izazov da u savremenom društvu pronađu životni balans, što nije nimalo lako, posebno i zbog pritiska recesije. O tome kako se organizovati, pronaći svoj model životnog balansa, postaviti prioritete, iskoristiti vreme što je najbolje moguće… razgovarali smo sa Miom Popić REBT psihoterapeutom.

- Doživljaj sreće i ispunjenosti određen je ciljevima ka kojima stremimo. Ukoliko nam je cilj da se ostvarimo u emotivnom i poslovnom smislu, onda ćemo sreću osećati onda kada se profesionalno razvijamo u onom smeru u kom smo to zamislili i kada sa lakoćom uspostavljamo emotivne odnose sa ljudima koji nam se dopadaju. Verujem da bi se univerzalni koncept sreće mogao svesti na formulu koju je svojevremeno Frojd ponudio da se istinska psihička dobrobit čoveka očitava u njegovoj sposobnosti da voli i da radi. Ljudi teže da sa drugima uspostave odnose koji se zasnivaju na ljubavi i privrženosti. U prilog tome govore i brojna istraživanja koja ukazuju na značajnu vezu između mentalnog zdravlja i doživljaja ljubavi i prihvaćenosti od nama važnih osoba. Nezadovoljenje ove potrebe ima značajne negativne posledice po samu ličnost i dovodi do frustriranosti, neispunjenosti i tuge. Sa druge strane, želja za ostvarenjem na profesionalnom planu proizilazi iz potrebe svakog čoveka za poštovanjem i samopoštovanjem. Ove potrebe podstiču ga da bude kompetentan u stvarima kojima se bavi, da bude jak i nezavisan i da veruje u sebe.
Da li je moguće dobro balansirati između posla i privatnog života i biti zadovoljan i na jednom i na drugom polju?

- Nije lako biti posvećen roditelj i partner/ka i ujedno održavati zadovoljavajući nivo društvenog života nakon 12 sati rada, brojnih sastanaka i nužnih stresova koji ispunjavaju naš dan. Ipak, da li ćemo dozvoliti da posao nosimo sa sobom kući zavisi od načina na koji sagledavamo svoj život i stvari koje nam se dešavaju. Kada na svakodnevne stresove gledamo kao na nešto što je očekivano i sa čim imamo kapacitete da se nosimo, nećemo dozvoliti da oni oboje i naš privatni aspekt funkcionisanja. Međutim, ako verujemo da to što nam se dešava ne možemo da podnesemo, veći deo dana provešćemo užasavajući se nad tim lošim stvarima. Ukoliko prihvatimo ono što ne možemo da promenimo, a nastojimo da promenimo ono što nas ometa i na šta možemo da utičemo, probleme ćemo efikasno rešavati. Vera u sposobnosti da se nosimo sa životnim nedaćama i spremnost da probleme rešavamo umesto da ih guramo pod tepih, ključni su u uspešnom balansiranju između posla i privatnog života.

Šta najviše utiče na životnu ravnotežu, odnosno na to kako je mi doživljavamo i šta od nje očekujemo?
- Društvo u kome živimo u velikoj meri diktira koje ćemo aspekte života visoko vrednovati. U savremenoj kulturi najveći značaj se pridaje romantičnoj ljubavi, a odmah zatim i karijernom razvoju. Društvo pred nas postavlja zahteve da se ostvarimo u emotivnom i profesionalnom smislu, jer jedino na taj način sebe možemo smatrati dovoljno vrednim. Iako većina zaista teži tome da budu i porodični i poslovni ljudi i da uravnoteže ove aspekte života, mnogi će ipak veći značaj pridati profesionalnom i društvenom životu i nastojati da uspostave balans između ovih aspekata. Dakle, doživljaj životne ravnoteže zavisi od toga između čega smatramo da treba da pravimo ravnotežu, odnosno koje oblasti života smatramo vrednim.

A šta najviše narušava životni balans?
- Najviše ga narušavaju odlaganje rešavanja problema i obaveza, izbegavanje suočavanja sa ljudima koji narušavaju naša prava, prećutkivanje onoga što nas muči, guranje problema pod tepih, nezdrave životne navike kao što su preterano konzumiranje hrane ili alkohola, pušenje… Iako kratkoročno gledano ove strategije pomažu da automatski smanjimo napetost izbegavajući suočavanje sa problemom, dugoročno one slabe naše kapacitete da se na adekvatan način uhvatimo u koštac sa onim što nas muči. Prvobitno mali problemi na kraju postaju veliki, ne znamo sa koje strane da im priđemo kako bi ih rešili. Iscrpljeni brigom oko toga kako ćemo izaći na kraj sa njima oni počinju da narušavaju našu psihičku dobrobit.

Kako se prema životnoj ravnoteži odnose mladi ljudi, a kako oni koji su u zrelijem dobu ili na vrhuncu karijere?
- Mladi ljudi su rastrzani između brojnih razvojnih zadataka koji se pred njima nalaze, kao što su osamostaljivanje od roditelja, izgradnja profesionalnog identiteta i nezavisnosti, održavanje društvenog i ljubavnog života, razmišljanje o porodici… Životna ravnoteža za njih predstavlja doživljaj da su uspeli da usklade svoje funkcionisanje u različitim aspektima. Sa druge strane, osobe u zrelijem dobu ili na vrhuncu karijere fleksibilnije gledaju na svoj život, u manjoj meri su opterećene postignućem i dozvoljavaju sebi da doživljaj smisla i svrhe crpe iz nekih sitnih stvari koje im prijaju.

Osoba nezdovoljna poslom najčešće ovo raspoloženje unosi i u kuću, dok oni sa porodičnim problemima uglavnom nisu dovoljno efikasni na poslu. Šta treba uraditi kako bi bili uspešni i u karijeri i uspešno vodili svoje privatne živote?
- Jedan od ključnih razloga zašto dozvoljavamo da nezadovoljstvo poslom oboji naš porodični život jeste nemogućnost da se isključimo i ostavimo posao na poslu. Opsesivna briga oko potencijalnih negativnih ishoda na poslu zajedno sa nama odlazi kući, sa njom se budimo i odlazimo na posao. Jednostavna strategija koja nam može pomoći da probleme na poslu ostavimo tamo gde im je mesto jeste da na kraju radnog dana zapišemo sve što smo tog dana uspešno uradili kao i ono što nismo. Na taj način, umesto nejasnih negativnih ishoda koje zamišljamo u glavi imamo jasnu sliku problema. Ona čuvena rečenica “O tome ću misliti sutra” ponekad zaista može da pomogne jer uviđamo da se problem neće rešiti brigom, koja nas nas iscrpljuje i smanjuje našu snagu, već aktivnim traganjem za rešenjem. Kada se radi o porodičnim problemima, važno je rešavati ih na vreme i komunicirati umesto prećutkivati ono što nas muči. Jedino otvorenom komunikacijom možemo podstići da se privatni problemi ne gomilaju i ne remete našu efikasnost na poslu.

Kako efiksano zadovoljiti svoje potrebe i raditi na sebi a da, pritom, posao ne trpi?
- Posao u najvećoj meri trpi kada mu prilazimo iscrpljeni i umorni, jer ne pronalazimo način da se opustimo i zadovoljimo i druge potrebe. Iz tog razloga važno je da donesemo odluku da ćemo se posvetiti i drugim stvarima i da napravimo precizan plan kako ćemo to sprovesti u delo. Ovaj plan može se svoditi na odluku da u toku nedelje izdvojimo vreme za sebe, da čitamo knjige koje dugo stoje odložene jer ne stižemo da im se posvetimo, da se bavimo sportom (joga ili pilates su se pokazali kao veoma efikasni u uspostavljanju stanja relaksiranosti), provodimo vreme sa dragim ljudima koje smo zanemarili… Sprovođenje plana svodi se na učenje da sebi budemo prijatelj i da se ponašamo u skladu sa savetima koje bi dali nekoj dragoj osobi kada bi nam se požalila da je pod stresom, iscrpljena i umorna. Smatram da je ovaj način razmišljanja veoma koristan, jer nam pomaže da uvidimo da smo često drugima mnogo bolji prijatelji nego što smo to sebi i uči nas da sebe tretiramo jednako pažljivo kako to umemo sa drugima.

Pored prihvatanja novih zadataka u poslovnom svetu moderna žena je zadržala i one tradicionalne uloge da bude majka, domaćica, supruga, ćerka… Kako iz ove perspektive postaviti prioritete, kako upravljati vremenom i sačuvati ga malo i za sebe?
- Moderna žena često se nalazi u rascepu između različitih životnih uloga koje treba da uskladi. Pokušaj da udovolji očekivanjima u različitim sferama života često je dovode u situaciju da se oseća krivom jer ne provodi dovoljno vremena sa decom, ne stiže da se posveti prijateljima ili suprugu, zbog čega je rasejana i na poslu. Prioritete treba da postavi ona sama u skladu sa onim što smatra najbitnijim. Važno je da bude fleksibilna, odnosno da ne bude stroga prema sebi, jer će se često naći u situaciji da neki aspekt njenog života trpi. Ponekad je teško sve postići, ali je još teže kada krivimo sebe i etiketiramo se kao “loša majka”, “loša supruga” ili “loš prijatelj”. Umesto da sebe kinjimo bolje je da sebi oprostimo onda kada ne uspevamo da budemo “super žena” i da prihvatimo da nismo svemogući. Na taj način ćemo biti emocionalno rasterećeni pa ćemo imati veću snagu da pokušamo da nađemo rešenje.

Saveti za postizanje životne ravnoteže

* Razmišljajte racionalno – umesto da zahtevate da se život odvija po vašim pravilima, prihvatite da se realnost ne pokorava vašim željama. Život je ispunjen brojnim stresovima, a kako ćete se sa njima nositi zavisi od toga kako na njih gledate. Prihvatite da su oni sastavni deo života, ne kukajte već aktivno tražite rešenja.
* Ne odlažite obaveze – jer će vas sutra sačekati duplo više posla.
* Razgovarajte o problemima – ne dozvolite da oni porastu tako da ne znate sa koje strane da im priđete.
* Relaksirajte se – izdvojite vreme kada ćete biti posvećeni samo sebi bilo da je to čitanje knjige, šetnja, večera sa prijateljima, sport…
* Napravite nedeljni plan aktivnosti i obavezno u njih uvrstite i one koje su za vašu dušu. Kada ih “ubacite” u plan time ste sebe obavezali i da ih sprovedete.

Sanja Kostić, objavljeno u Vecernjim novostima, 21. oktobar, 2012.

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.