srijeda, 27. ožujka 2013.

Da li pretjerujete s kupovinom?


Manija kupoholizma dobrim delom je zasnovana na ljudskim slabostima. Da ih i trgovci koriste, sada je i naučno potvrđeno .



Veliki deo svetske ekonomije temelji se na ljudskim slabostima. Pritisak okoline, nesigurnost, privlačnost odevne kombinacije iz izloga ili neodoljiva slika na ambalaži topljenog sira - sve nas to nagoni na neracionalno trošenje. Za te tvrdnje poslednjih decenija postoje i naučna načela, koja se sve više koriste u cilju navođenja ljudi da kupuju i troše više.

 Krećete se predvidljivim trasama
Prema praćenju kretanja svake mušterije, supermarketi koji kupca odmah na ulazu upute desno imaju bolju zaradu. To se objašnjava time da prvo na šta ćete naići jesu sveže voće i povrće, pa iako to nisu najpopularniji proizvodi, svojom svežinom i lepim bojama celu prodavnicu predstavljaju kao prijatan i lep ambijent. Ono po šta ste zapravo došli naći ćete tek na kraju, kad su vam kolica već puna. Naučna potpora tome dolazi iz biologije. Naime, predvidljivi načini kretanja uočljivi su i kod životinja koje se kreću u krdima, a čovek je kroz evoluciju uvek bio neodvojivi deo prirode.

 Nasedate na lep izgled proizvoda
Kod lepo dekorisanog proizvoda reakcija je instinktivna - čim ugledaju nešto lepo, ljudi tome pridaju dodatnu vrednost. Podsvesno, neki misle da je proizvod kvalitetniji ako je dobro „ulickan" i spakovan u privlačnu kesu. Kompanija „Invijeresel" analizom je dokazala da pešaci usporavaju čim naiđu na sjajne izloge. Jednostavno, ne mogu da im odole. Naučnici su kao objašnjenje za ovakvo ponašanje ponudili zanimljivu teoriju: sjaj i bleštanje nas privlače zbog sposobnosti koja nam je omogućavala da tokom evolucije uočimo i pronađemo čistu, pitku vodu. Tragači su od uvek birali vodu, koja najviše svetluca.

 Kupovina je kao droga
Bliže se novogodišnji praznici, a sa njima i stampedo u tržnim centrima gde ljudi grabe proizvode na sniženjima kao da su besplatni. Stotine ljudi stoji u redovima, čak i pre početka radnog vremena butika, ne da bi kupili nešto retko ili vredno, već isto „smeće" koje su mogli da kupe i svih meseci ranije. Tada se kupuje zbog kupovine, a prodavnice to podstiču akcijama i rasprodajama od kojih kupcima srce brže kuca. Razlog takvom nerazumnom ponašanju je dopamin, koji ljudski mozak luči kao reakciju na seks, drogu i brzu hranu.

 Loše baratanje brojevima
Kad je Stiv Džobs predstavio novi „ajped", svi su mediji „plakali od sreće" nad tim kako je jeftin. Samo 499 dolara! Pravo pitanje bi bilo - ko kaže da je ta cena neverovatno dobra? Odgovor na pitanje možda bi moglo da reši i još jednu zagonetku manije zvane kupovina - zašto u cenama kao poslednju brojku srećemo oznaku „9"? Umesto da za proizvod X jednostavno piše da košta 500 dinara, na etiketi sa cenom naći ćemo 499. Međutim, istraživanja pokazuju da taj jedan dinar i te kako utiče na sve nas. Ovo se događa zato što ljudski mozak prirodno nije sposoban da precizno barata s brojevima.

 Prepoznavanje robne marke utiče na ukus
Ako smo bili zadovoljni, vrlo verovatno ćemo, i sledeći put kupiti proizvod istog proizvođača. Međutim, prepoznavanje robne marke može biti važnije čak i od zadovoljstvom kupljenim. Objašnjenje za ovo vraća nas u '70. godine kada je „Pepsi" kupcima ponudio dva uzorka pića - jedan „pepsi" i drugi „koka-kola", bez nalepnica koje bi otkrivale o kojem piću se radi. Većina Amerikanaca izabrala je „pepsi", ali i posle tog istraživanja „koka-kola" je nastavila da se prodaje više sve do danas. Objašnjenje je usledilo u sledećem testu - kada su na ambalaže vraćene nalepnice, odjednom su svi ispitanici obožavali čuvenu „koka-kolu". Deo mozga, koji ljudi koriste za kategorizaciju, uvek će izabrati robnu marku koja podseća na dobre stvari.

Press

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.