petak, 7. prosinca 2012.

Zašto su neki ljudi teatralni?


AUTOR: DRAGANA MILETIĆ
Vorhol je rekao da će u budućnosti svako imati priliku da bude slavan na petnaest minuta. Ta budućnost je stigla i prelistavanjem štampe i interneta možemo se uveriti da su retki oni koji tu priliku ne koriste. U pozadini stoji pitanje kojim se retko bavimo, a to je čemu zapravo sve to. 



Zašto bi nekome bila toliko potrebna pažnja da bi uradio skoro sve ne bi li je dobio ? Nagađanja su brojna i često dolazimo do toga da svako u sebi ima svoje razloge zbog kojih privlači pažnju na sebe i šta tom pažnjom zapravo želi da dobije. Ipak, ovakva objašnjenja isključuju jednu veliku grupu ljudi. To su oni kojima je pažnja sama po sebi dovoljna i kojima ona zapravo nije nikakvo sredstvo za ostvarenje nečeg drugog.

Ljudi se dele po tome šta je ono što ih čini živim i na koje načine dolaze do toga. Nekome je cilj moć, drugome profesionali uspeh ili spajanje sa drugim, dok je nekima osnovni cilj pažnja. Govorimo o histrioničnom poremećaju ličnosti za koji je, između ostalog, karakteristična teatralnost u ponašanju, privlačenje pažnje, seksualno provokativno ponašanje, nestabilna preterana emocionalnost i egzibicionizam. Iako često drugima zanimljive i rado vidjene u društvu, pogotovo oniima koji su ih tek upoznali, ove osobe su zapravo ispunjene osećajem neadekvatnosti i unutrašnje praznine. Njihov glavni pokretač zapravo nije ono što oni žele, već činjenica da su željeni od drugih i da su u fokusu njihove pažnje. Svoju autentčnost ovi ljudi žrtvuju za ono što se u društvu traži kako bi se dobila pažnja i kako bi se oni osetili živim. Dublja osećanja koja doživljavaju stabilne ličnosti njima su nepoznanica. Svoj život proživljavaju kao film u kome scenario menjaju u zavisnosti od promena u okruženju. Nekada će to biti komedija, u drugoj fazi drama i tragedija, jedino je bitno ne izgubiti glavnu ulogu. Društvo, željno senzacija, omogućiće im da to odigraju i teško će se otkriti suština problema.

Iako često drugima zanimljive i rado vidjene u društvu, pogotovo onih koji su ih tek upoznali, ove osobe su zapravo ispunjene osećajem neadekvatnosti i unutrašnje praznine. Njihov glavni pokretač zapravo nije ono što oni žele, već činjenica da su željeni od drugih i da su u fokusu njihove pažnje.

Površnost i impresionistički kognitivni stil

Histrionična osoba puna je paradoksa i kontradiktornosti. Bez dubokih osećanja, ali konstantno u priči o istima. Sa stavom zavodnice ili zavodnika, ali u stalnom strahu od zavođenja. Bez potrebe za stvarnom analizom svog života i odnosa u njemu, ali sa stalnom pričom o istom. Stil mišljenja i govora ovih osoba olakšava im da ostanu na površini, da se ne bave zaista svojim osećanjima, a ujedno ih i čini zanimljivijim drugima, posebno onima koji žele senzaciju bez previše dubine. Njihov rečnik je pun hiperbola, opisa i impresija, ali sa veoma malo ili nimalo detalja i argumentacije. Često će druge opisivati kao ’najfascinatniju osobu’ ili ’najgoru’ bez jasnog objašnjenja svog stava. Prijem na kome su bili mogu opisati kao ’najbolji događaj godine’ ili ’najveći fijasko’, ali bez jasnog određenja svojih opisa. Jedni su od onih koji pričaju mnogo, ali retko kažu nešto jasno argumentovano. Njihova sposobnost razumevanja osećanja je slaba, kao i sposobnost procene dubine odnosa sa drugima te će, već nakon nekoliko viđanja sa nekom osobom, nju drugima predstavljati kao svog dobrog prijatelja.

Društvo koje propagira vrednosti po kojima je bitnije kako nešto izgleda nego šta u suštini jeste zapravo pomaže održanju ovog poremećaja i čini ga teško primetnim. Ukoliko se prihvata da je marketing ključan u svim sferama života, teško ćemo u osobi posvećenoj samoreklamiranju videti problem. U analizama širih društvnih faktora koji pomažu prikrivanju problema, često se govori i o narcističkom poremećaju. Iako im histrionični mogu delovati slično, postoje značajne razlike. Narcistična osoba želi da se drugi dive njenoj veličini, dok histrinična živi od toga što je drugi primećuju i žele. Histrionična osoba ne smatra da je svet ispod nje i da joj se treba diviti, već ona treba da se potrudi kako bi je ostatak sveta želeo. Stoga je histronična osoba spremna na različite manevre i manipulacije koje narcis nikada ne bi uradio. Narcis smatra da zaslužuje divljenje sam po sebi, dok histronična osoba ispituje potrebe tržišta i nudi ono što se u tom trenutku traži. Ukoliko ne dobije ono što traži, histrionična osoba može i pasti u očaj, što narcis sebi nikada neće dozvoliti. Očaj u koji histrionične osobe padaju podjednako je teatralan i preteran kao i sreća koja mu prethodi. U tim periodima spremni su čak i da prete samoubistvom ne bi li vratili pažnju na sebe. Onda kada dobiju pažnju nazad, osećanja tuge o kojima su govorili izuzetno naglo nestaju i osoba se vraća svojim ranijim ponašanjima. Kao što je već navedeno, osećanja ovih osoba izuzetno su nestalna i plitka. To je još jedan problem koji lako ostaje neprimećen u kulturi koja propagira instant rešenja i brz način života. Ukoliko posmatramo kulturu današnjeg zapadnog sveta i činjenicu da smo obasipani porukama po kojima treba živeti za trenutak i nikada ne skidati osmeh sa lica, ove osobe lako mogu delovati kao jednostavno dobro adaptirani pojedinci.

Osećanja ovih osoba izuzetno su nestalna i plitka. To je još jedan problem koji lako ostaje neprimećen u kulturi koja propagira instant rešenja i brz način života. Ukoliko posmatramo kulturu današnjeg zapadnog sveta i činjenicu da smo obasipani porukama po kojima treba živeti za trenutak i nikada ne skidati osmeh sa lica, ove osobe lako mogu delovati kao jednostavno dobro adaptirani pojedinci.


Osobine histrionične ličnosti

Ipak, brojni problemi sa kojima se suočavaju kako oni sami, tako i osobe iz njihovog okruženja, govore nam da se ne radi o dobroj adaptaciji. Navedene osobine ne moraju nužno biti znak poremećaja ličnosti. O izraženosti ovog problema trebalo bi razmišljati kao o kontinuumu i imati na umu da osobine mogu biti izražene u određenoj meri, te da govorimo o histrioničnim crtama, a može se raditi i o pravom poremećaju ličnosti. Zanimljivo je da u odnosima mogu imati značajno drugačije probleme u zavisnosti od stepena izraženosti problema.

Oni koji imaju histrionične karakteristike, ali ih ipak ne možemo svrstati u poremećaje ličnosti prepoznaju se po sledećim osobinama : pojačana je emotivnost, ali ipak ima elemenata suzdržavanja afekata, pojačana je potreba da se bude primećen i voljen, prisutan je seksualni egzibicionizam, imaju dobru kontrolu impulsa, zavodljivost je socijalno prihvatljiva, prisutan je takmičarski duh i ambicioznost, a aktivnosti, odluke i izbori su određene zrelim osećajem lične konzistentnosti. Iako nestalniji od većine, ovi ljudi će moći da ostvare i stabilna prijateljstva i poslovne ciljeve. Takođe imaju sposobnost ostvarenja u vezi, mada su one često komplikovane uplitanjem treće strane jer su skloni prevari i izbegavaju tradicionalne veze.

U slučaju da se radi o histrioničnom poremećaju, ove osobine su nešto drugačije. Emocionalnost je tada preterana i nesputana, dok je želja za pažnjom dodatno pojačana (kaže se da je njihova želja kao bunar bez dna). Zavodljivost je češće sirova i surova nego li suptilna, dok su onda kada ostvare vezu lepljivi i zavisni od te osobe i često odnosi postaju sadomazohistički. Prevare i uplitanje trećeg u vezu u ovom slučaju se ređe dešavaju. Separaciju i gubitak pažnje od voljene osobe ne podnose i tada se osećaju preplavljeno negativnim osećanjima. Upravo u ovim fazama se ove osobe osobe najčešće javljaju na terapiju. Pored veza koje su komplikovane, sadomazohističke i završavaju se njihovim krahom i dramatizacijama koje često uključuju pretnje samoubistvom, ove osobe takođe imaju problema i na profesionalnom planu. Kako se ničemu, zapravo, ne posvećuju u potpunosti, oni u poslu lako gube fokus i cilj iz vida. Njihove aktivnosti su određene primitivnim strahovima i nagonima, te su ostvarenja dugoročnih planova teško izvodljiva. Nedovoljni sami sebi i nefokusirani, oni, kao i u odnosima sa ljudima, tako i odnosu prema poslu lako zamenjuju jedan cilj drugim i nastavljaju da ponavljaju svoje manevre na novoj pozornici. Iako često deluje da imaju inicijative za brojne poduhvate, njihova volja je slaba i istrajnost minimalna.

Nedovoljni sami sebi i nefokusirani, oni kao i u odnosima sa ljudima, tako i odnosu prema poslu lako zamenjuju jedan cilj drugim i nastavljaju da ponavljaju svoje manevre na novoj pozornici. Iako često deluje da imaju inicijative za brojne poduhvate, njihova volja je slaba i istrajnost minimalna.

Zbog čega bi nekome privlačenje pažnje bilo značajnije od svega ostalog?

Kao i kod ostalih poremećaja, koreni problema leže u detinjstvu. Ove osobe nisu imale adekvatan odnos sa roditeljem istog pola, te su pažnju i priznanje tražili isključivo od roditelja suprotnog pola. Idealizovanje roditelja suprotnog pola i okretanje od onog istog pola imaju brojne posledice na ličnost detata. Prvo, sa ovakvim odnosima ove osobe nikada nisu uspele da se identifikuju sa roditeljem svog pola, te i prihvate svoju ulogu žene odnosno muškarca. Iako često promiskutetni i sa ulogom zavodnice odnosno zavodnika, ove osobe imaju osećaj neadekvatnosti u svojoj polnoj ulozi.

Zbog odnosa u ranom detinjstvu, ove osobe nemaju stabilan doživljaj sebe i sopstvenog identiteta. Kako su u detinjstvu bili često zanemareni, priznanje i pažnju, pa i doživljaj da su zaista živi, imali su samo kada bi preterivali u ponašanjima ne bi li skrenuli pažnju na sebe. Na taj način nastaje njihova teatralnost i ekstremnost. Dodatni problem je to što pretarano usmeravanje pažnje na roditelja suprotnog pola izaziva jači strah od kazne u edipalnom periodu. Želja devojčice da ima oca samo za sebe, odnosno dečaka da prisvoji majku, izaziva jak strah da će zbog toga biti kažnjeni od strane drugog roditelja, te oni svoje ponašanje počinju da predstavljaju kao detinjastu igru i time se oslobađaju odgovornosti za svoje postupke. Sve dok je zavođenje i privlačenje pažnje samo igra i osoba ostane detinjasta, kazna se može izbeći. Na taj način formira se obrazac koketnog ponašanja u kome osoba zavodi, ali nikako i nikada ne ostvaruje svoj cilj do kraja. U detinjstvu, taj cilj je konačno spajanje sa roditeljem suprotnog pola, dok je u odraslom dobu to bilo koje dublje povezivanje i posvećivanje nekome ili nečemu.

Problem sa ovim poremećajem jeste činjenica da socijalna prihvatljivost većine njihovih simptoma čini da poremećaj lako postane neprepoznatljiv. Mnogo je ljudi koji prate trendove i imaju zaista autentično pozitivan stav prema životu i ne treba ih mešati sa histrioničnima. Ipak, kod histrioničnih se sreće i nešto više po čemu se razlikuju od ostalih ljudi koji prate trendove, ljudi koji su energični, pa ponekad i vole da svetla reflektora padnju na njih. Ono što, pored teatralnosti, manipulativnosti i emotivne nestabilnosti, posebno izdvaja osobe sa histrioničnim poremećajem je činjenica da nemaju sposobnost razumevanja kako sebe, tako ni odnosa sa drugima, niti mogu da uspostave pravu bliskost. Nažalost, navedene osobine nisu nešto što se može uočiti na prvi pogled i, ukoliko se u društvu propagira površnost, ono po čemu se ove osobe razlikuju od ostalih može dugo ostati neprimećeno.

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.