ponedjeljak, 13. siječnja 2020.

Neuromitovi: Koji su najčešći?

Neuromitovi: koji su najčešći?

Jeste li među onima koji misle da mi mozak ne koristimo u potpunosti? Mislite li da su ljevoruki kreativniji? Te ideje se šire bez ikakvog dokaza o njihovoj istinitosti. 

S napretkom tehnologije, zanimanje za neuroznanost eksponencijalno raste. Međutim, mnoga znanja i rezultati istraživanja dekontekstualizirani su ili pogrešno interpretirani, što stvara takozvane neuromitove. 

Ovi mitovi o neuroznanstvenim spoznajama ukorijenili su se posebno u obrazovanju. To je dovelo do toga da sami roditelji, učitelji i učenici vjeruju u izvjesna uvjerenja u mozgu koja nisu u potpunosti provjerena.

Štoviše, ove iskrivljene informacije dovele su do korištenja obrazovnih metoda i drugih praksi koje se ne temelje na valjanim dokazima. 

Ljudski mozak
Raskrinkavanje mitova

Svi neuromitovi se temelje na stvarnim znanstvenim saznanjima. 

1. Koristimo samo 10% svog mozga

Ovu bismo tvrdnju mogli smatrati najčešćim neuromitom s obzirom da je neprekidno na usnama nastavnika, tiska, parapsihologa itd. Mit kaže da koristimo samo 10% mozga i da taj postotak može rasti zahvaljujući korištenju tehnika treninga ili učenja, s obzirom na to da je ostalih 90% besplatno i neiskorišteno.

Istina je da je mozak vrlo složen organ i da se zahvaljujući svojoj funkcionalnosti ne može 100% iskoristiti. To ne znači da se vještine ne mogu poboljšati, već da su ta poboljšanja moguća radom na jačanju veza, stvaranju novih mreža i poboljšanju kognitivnog zdravlja. To nije pitanje "prostora".

Ako bi se mozak u potpunosti aktivirao, to bi uključivalo i ogromnu potrošnju energije, osim da istovremeno daje mjesto bilo kojoj vrsti ponašanja. Mozak djeluje aktiviranjem različitih područja koja međusobno dolaze u dodir, kako bi pokrenula kognitivni proces ili ponašanje.

Isto tako, primijećeno je da za vrijeme spavanja cijeli naš mozak pokazuje minimalnu aktivnost. Dakle, da, koristimo 100% mozga, ali u datom se trenutku aktiviraju samo potrebna područja mozga.

2. Bolje učite kada poštujete svoj stil učenja

Drugo je široko rasprostranjeno uvjerenje u obrazovnom okruženju da učenici bolje stječu informacije kada im se daju u skladu s njihovim stilom učenja. Utvrđena su tri različita stila: slušni, kinestetički ili vizualni. Na temelju ove hipoteze, svakog učenika treba naučiti drugačijem stilu.

Ipak, ovo uvjerenje ne temelji se na bilo kakvim znanstvenim dokazima, niti je pokazano da je učenje bolje kad se stekne putem jednog od opisanih kanala. Umjesto toga, očit je nedostatak istraživanja u tom pogledu.

Međutim, svaki je mozak rezultat kombinacije jedinstvenih iskustava i biologije. Stoga je neizbježno da će svaka osoba lakše učiti na određeni način. Ono što sigurno znamo je da kad mozak prima toliko razlicitih podražaja dolazi do zbrke i treba mu više resursa da uključi informacije. Naprotiv, kad ima puno informacija koje pokrivaju različite senzorne kanale, pamćenje i učenje su jači.

3. Polutke su neovisne i određuju osobnost

Ovaj široko rasprostranjeni mit identificira odgovorne za određene mehanizme u svakoj hemisferi mozga i drži da oboje djeluju neovisno. K tome se dodaje i ideja da je jedno od njih dvoje dominantno, što određuje osobine pojedinca, pa čak i osobnost.

Na temelju ove ideje, desna hemisfera je ona umjetničkog, senzornog i svjetlosnog mišljenja. Sa svoje strane, lijeva hemisfera bila bi analitička, odgovorna, precizna, strukturirana i logična.

Zahvaljujući nauci, danas možemo reći da to nije slučaj. Obje hemisfere primaju bilo kakvu informaciju i obrađuju je na isti način. Međutim, određene funkcije posebno obavljaju područja koja se nalaze u jednoj ili drugoj hemisferi. Međutim, informacije u cjelini obrađuju se putem međusobnih veza, osim ako nema organskih poremećaja.

Nadalje, iako lijeva ili desničarska podrazumijeva prevlast jedne hemisfere nad drugom, to nema nikakve veze s vrstom obrade informacija ili osobnošću osobe. U svakom slučaju, stavovi i vještine svakog određuju se prije svega iskustvom i drugim nasljednim čimbenicima.

Dvije hemisfere
I to nije sve ... Ostali neuromitovi
Postoje i drugi neuromitovi, poput onog da možemo steći mnoge vještine do 3 godine starosti, ili ono da je inteligencija naslijedjena i da se ne može poboljšati, ili da šećer ima negativan utjecaj na pažnju...U biti, vrlo je važno podvući pogrešna uvjerenja koja određuju tako važne aspekte kao što je obrazovanje.

Zahvaljujući nekim istraživanjima, znamo da 95% profesora vjeruje u neuromitove i to će uticcati na njihova očekivanja od učenika i način na koji će raditi s njima (efekt pigmaliona). Stoga se moraju širiti ispravne znanstvene informacije i ispravno širiti znanstveni rezultati.



doktorica.org

ponedjeljak, 27. svibnja 2019.

Nekoliko zabluda o hrani

Ako ste odlučili da se odreknete kafe zato što ste čuli da ćete da dehidrirate ili izbegavate jaja da biste smanjili holesterol, nemojte to da radite. Nutricionisti razotkrivaju popularne zablude koje nam nameće pseudonauka.



Kafa izaziva dehidrataciju
Pedeset odsto nas ograničava sebi broj šoljica omiljenog crnog napitka iz ubeđenja da ćemo zbog nje da izgubimo dragocenu tečnost neophodnu organizmu. Ali nije tako. "Kafa ne deluje kao diuretik na osobe koje je redovno piju", objašnjava dr Ana Granddžin iz Centra za ljudsku ishranu u Nebraski. Svaka šoljica koju popijete zapravo vam obezbeđuje tečnost i povećava nivo antioksidanasa u krvi za četiri odsto tokom naredna dva sata. Ali držite se pravila da dnevno ne prekoračite dozu od tri do četiri šolje zbog visokog sadržaja kofeina.

 

Borovnice sadrže više antioksidanasa nego drugo voće
Borovnice uživaju ugled superhrane već duže vreme, ali su istraživači sa Teksaskog univerziteta A&M otkrili da jedna šljiva sadrži istu (a ponekad i veću) količinu antioksidanasa nego šaka borovnica. "Ljudi pojedu samo nekoliko borovnica odjednom, možda kao dodatak pahuljicama ili kao ukras na torti, ali će zato uvek pojesti celu šljivu", kaže dr Luis Sisneros-Zevaljos, vođa istraživanja. Zato šljive obezbeđuju više antioksidanasa po jednoj porciji.



Kalorije više goje noću
Plašite se da večerate posle osam uveče jer su vam rekli da nećete uspeti da sagorite te kalorije? Kada su naučnici proučavali majmune koji su konzumirali 65 odsto svojih kalorija noću, otkrili su da imaju isti broj kilograma kao životinje koje su jele istu hranu, ali samo šest odsto noću.
Ugojićete se samo ako pojedete više nego što vam je potrebno, recimo ako grickate neograničene količine čipsa ispred televizora. Od normalne večere se ne goji. "Čovek ne jede samo ako je gladan, mi jedemo iz dosade, zbog umora i stresa", ističe dr Krisi Veber. "Da biste se oslobodili te navike, suočite se sa emocijama koje zapravo hranite i pozabavite se time."


 
Jaja povećavaju holesterol
Dr Brus Grifin sa Univerziteta u Sariju (Engleska) tvrdi suprotno. On je izveo sledeći eksperiment: grupa dobrovoljaca je tokom 12 sedmica bila na niskokaloričnoj ishrani i svakodnevno je konzumirala po dva jajeta. Holesterol im se nije povećao, a pošto su neki i oslabili, on se čak i smanjio. Pokazalo se takođe da jaje za doručak odlično zasićuje, pa je i to ključ uspeha za vitku figuru.

Sirće "balzamiko" je najzdraviji preliv za salatu
Ono sadrži nula masti i manje od tri kalorije na pet mililitara, pa zašto ga ne bismo voleli? Možda zato što su naučnici dokazali da salata sa malo masnoće (recimo s maslinovim uljem, malo pavlake ili sira) pomaže organizmu da apsorbuje dragocene sastojke iz povrća, recimo beta karoten i likopen. Ili još bolje, osobe koje su jele salatu uz avokado, apsorbovale su petostruko više luteina, 15 puta više beta karotena i sedmostruko više alfa karotena od onih koji su jeli samo salatu.
Dakle, sledeći put kad za ručak spremite salatu, ne plašite se da joj dodate i malo "zabranjenog voća".

I kafa bez kofeina razbuđuje
Mnogi misle da kafa bez kofeina ne može dovoljno da vas razbudi. Za divno čudo, takva kafa ipak sadrži oko 5 mg kofeina, ali od njega sigurno nećete živnuti. Naprotiv. Dr Kristal Haskel sa Univerziteta Nortambrije otkrila je da nas mala količina kofeina usporava i da zapravo sve ispod 10 mg doprinosi tome da se osećamo umornim i ne pamtimo stvari kao obično. Dakle, prestanite da pijete takvu kafu i pređite na osvežavajući biljni čaj, recimo od đumbira.

Čuvanje namirnica
Povrće i voće treba držati u frižideru
Najnovija istraživanja su pokazala da će lubenica koja se čuva na sobnoj temperaturi za dve nedelje udvostručiti količinu antioksidansa beta karotena i imaće 20 odsto više likopena nego ista takva lubenica koja se drži u frižideru. Paradajz, breskve i banane povećavaju svoju hranljivu vrednost ako ih čuvate u špajzu umesto u frižideru.

Susam skida holesterol i jača imunitet

Omiljena namirnica orijentalnih i severnoafričkih naroda, susam odavno se preselila i kod nas.

Koristi se na mnogobrojne načine. Kod mnogih tradicionalnih jela, kolača, slatkiša, namaza, hleba i peciva, susam predstavlja jedan od najvažnijih sastojaka. A za njegovo lekovito dejstvo protiv ćelavosti, peruti, zubobolje, zujanja u ušima, išijasa, poremećaja u dojenju znali su još stari Egipćani, Asirci, Vavilonci, Indusi i Kinezi.

Njegovo seme sadrži između 45 i 60 odsto kvalitetnog ulja koje se koristi za kuvanje, spremanje salata i proizvodnju margarina. Izuzetno je lekovit jer njegovo seme sadrži najveću koncentraciju fitosterola, sastojka nalik po hemijskoj strukturi holesterolu.



Fitosteroli imaju moć, ukoliko su dovoljno prisutni u ishrani, da redukuju nivo holesterola u krvi, poboljšaju imunitet i smanje rizik od nastanka pojedinih oblika karcinoma.

Susam je izuzetno bogat gvožđem, pa je dovoljno uneti samo 25 grama ovog semena da bi se zadovoljila polovina dnevnih potreba čoveka za ovim mineralom. Osim gvožđa u velikim količinama prisutni su i kalcijum, mangan, bakar, magnezijum i selen.

Od vitamina, posebno mesto zauzima vitamin E, moćan antioksidans koji štiti ćelije od starenja, pojave tumora i srčanih bolesti. Istovremeno, izvrstan je izvor i tijamina B1, piridoksina B6, nijacina, folne kiseline i riboflavina. Sezamin je još jedan sastojak važan u zaštiti jetre od oksidativnih oštećenja. Proteini i masne omega-6 kiseline su, takođe, susamovi važni sastojci za očuvanje zdravlja.

Istraživanja su pokazala da je susam delotvoran protiv upala i bolova kod reumatoidnog artritisa, kao i astmatičnih napada. Iako težak za osetljive stomake, susam ipak povremeno treba konzumirati, jer predstavlja savršen čistač organa za varenje. Naravno, prethodno mora malo termički da se obradi, odnosno da se propeče ili proprži na tihoj vatri.

Za osobe koje nemaju u organizmu dovoljno kalcijuma, susam je namirnica izbora. Dovoljno je jednu supenu kašiku ovog semena potopiti u 0,5 decilitra jogurta i ostaviti da prenoći. Ujutru pojesti na prazan stomak. Postupak ponavljati u kontinuitetu.

Pet zlatnih ajurvedskih pravila u ishrani

Šrelata Sureš, joga instruktor iz Bej Ejrije i autor članaka o ajurvedi za različite publikacije, poručuje nam da smo "ono što jedemo”. Ali – to je samo pola priče. Naime, kombinacija onoga što jedemo i toga što naše telo sa tim čini je, zapravo, ono što oblikuje zdravlje i blagostanje jedne osobe, poručuje nam Surešova, pozivajući se na drevnu tradiciju isceljenja ajurvedom...



Prema ajurvedi, svi smo jedinstveni, a takođe i naše potrebe u ishrani, određene prema telesnoj konstituciji, uzrastu, dobu godine, okruženju i individualnim potrebama za ravnotežom u trenutku.
Ipak, postoje određeni principi u ishrani i u domenu varenja koji su univerzalni. Evo pet sa kojima možete početi bilo kad – kao brz i jednostavan način za usvajanje ajurvedskog načina ishrane u svakodnevicu. Jednom kada počnete da opažate prve rezultate, moći ćete da više prodirete u značenje doša – ajurvedske tipove tela – i krojite ishranu prema onome što vam odgovara.

1. Dodajte limun
Neka vam dan počne sa sveže isceđenim sokom polovine limuna, u velikoj šolji veoma tople vode. Umerena količina svežeg soka od limuna odgovara svim tipovima doša. Limun je izvrstan za unutrašnje čišćenje, poseduje antibakterijska svojstva, antiseptik je i sprečava prisustvo onih bakterija u organizmu koje mogu voditi razvoju bolesti sistema za varenje. Takođe poboljšava varenje i smanjenju nadimanja. Letargičan apetit podiže tako što podstiče digestivne sokove. Limunov sok pomaže i eliminaciju materija iz organizma, pa će vaš digestivni trakt biti prirodno iščišćen svakog jutra. Kao antioksidant, ima ulogu u borbi protiv bolesti uzrokovanih slobodnim radikalima u organizmu. Koži daruje čistoću, a očima iskričavost.
Dodajte ga u biljni čaj. Iscedite preko obroka sočiva. Preskočite masne dresinge, a umesto njih salatu prelijte svežim limunom uz malo ekstra-devičanskog maslinovog ulja.

2. Recite "NE" ledu
Prema Ajurvedi, ledeni napitci, naročito uz obrok ili neposredno nakon obroka, zaista mogu da uspore varenje. Zamislite kako sipate hladnu vodu preko vrelog ugljena kad biste da pripremate jelo. To upravo činimo našoj digestivnoj vatri uzimanjem hladnih napitaka za vreme jela. Birajte pića koja pomažu varenje. Topla voda sa mirisnim moračom poboljšava varenje, ali i prevenira nadimanje i osvežava dah. Čaj od kima ili čaj od đumbira i mente, pripremljen sa svežim kriškama korena đumbira i svežim listovima mente, sjajna su alternativa.
Topli biljni/začinski čajevi stimulišu varenje, pomažu telu da usvoji hranljive materije iz hrane, a izbaci toksine. Za pripremanje jednog ovakvog čaja, pustite da voda provri, dodajte sveže bilje ili začine, isključite šporet i prekrijte. Ostavite da odstoji 5-7 minuta, procedite i uživajte.

3. Prizovite za sto sva svoja čula
Varenje počinje mnogo pre nego što smo progutali prvi zalogaj. Kada je hrana pripremljena kako treba i lepo poslužena, a telo i um prijemčivi, sva čula pomažu varenju. Kada pažljivo jedemo, boje, ukusi, mirisi i teksture zajedno čine da obrok bude divno produktivno iskustvo.
Napravite atraktivno, ugodno okruženje radi većeg uživanja u obroku:
• Sto držite bez kakve bespotrebne gomile. Za vreme obroka, na njemu treba da je samo hrana.
• Raspršite fine arome 30 minuta pre obroka - limun, pomorandža i korijander imaju sjajnu sposobnost da pokrenu digestivne sokove.
• Jedite u tihoj, mirnoj atmosferi. Um, oslobođen nadolazećih misli za vreme jela, pomaže organizmu da na najbolji način iskoristi uneto.

4. Uzmite pauzu za ručak!
Koliko ste samo puta uzeli da nešto brzo prezalogajite za ručak, koristili vreme za ručak da završite posao ili ga sasvim preskočili? Prema ajurvedskim isceliteljima, ručak treba da je NAJVAŽNIJI obrok u toku dana. Pada u doba dana kada je varenje na svom prirodnom vrhuncu, a organizam najbolje izvodi svoj ciklus varenja-apsorpcije-asimilacije.
Ipak, većina nas jede najobilnije obroke uveče, često ne mnogo pre odlaska na počinak, a organizam mora da naporno radi kako bi vario onda kada zapravo treba da se dobro odmori. Ukoliko se ne ubrajate u nekolicinu srećnika sa izuzetno moćnim varenjem, teški kasni obroci rezultuju nesvarenim ostacima koja iznutra začepljuje organizam. Naći ćete tako da vam je teže da zaspite, a i koža može burnije odreagovati, kilogrami će lako dolaziti, a izostaće energičnost koju inače treba da imate tokom dana.
Tako, uzmite svoju pauzu za ručak i počastite se svojim najhranljivijim obrokom, oko podneva. Teža hrana i jogurt treba da se jedu pre za ručak nego za večeru, iz istih razloga.
A, kada imate pet do deset dodatnih minuta nakon obroka, ostanite da mirno sedite, uživajući u minulom iskustvu, pre nego što se prepustite drugim aktivnostima. Ovo će usmeriti energiju vašeg tela ka varenju, pre nego što je vi usmerite ka drugim aktivnostima.

5. Pijte vodu za dobro zdravlje!
Voda, ajurvedsko piće izbora, ključna je za varenje i absorpciju te izbacivanje toksina iz organizma. Pomaže u prevenciji nadimanja i zatvora kao i transport nutrijenata ka ćelijama i tkivima te metabolizam masti.
Tokom dana, pijte vodu sobne temperature ili toplu vodu. Voda sa biljem i začinima koji podstiču varenje je ovde još bolji izbor. Lagane, bistre supe, svakodevno sveže pripremljene, odlične su za detoksikaciju i imaju moć da ublažavaju, naročito zimi.

Zdrava ishrana: Citrusima protiv toksina i virusa

Bečki stručnjak za ishranu, prof. Hademar Bankhofer, preporučuje da pojačamo unos cutrusnog voća kako bismo pročištili organizam. Međutim, to nije jedina zdravstvena korist od agruma. Evo još nekoliko razloga da se limun, narandža i mandarine što češće nađu na vašem jelovniku.



-Citrusno voće smanjuje holesterol, snižava krvni pritisak i spriječava upale. Prema riječima bečkog profesora, mandarine, na primer, sadrže u sebi i hranljive materije koje ublažavaju bolove u mišićima i zglobovima.

- Dokazano je da limete sprečavaju infekcije i imaju antibiotska svojstva.

-Narandže nas ne snabdijevaju samo velikim količinama vitamina C, koji je dobar protiv stresa i veoma važan tokom ovih prazničnih dana kada smo u kontaktu sa mnogim ljudima i samim tim izloženi većem riziku da se razbolimo, već putem njih naš organizam dobija i vlaknaste materije koje su neophodne za zdravu probavu.




- Čak se i kod pasivnih pušača putem udisanja nikotinskog dima u tijelu uništavaju velike količine vitamina C. Iz tog razloga profesor Bankhofer svim osobama koje u svojoj neposrednoj blizini imaju pušače, savjetuje da pojedu dve narandže kako bi nadomjestile pomenuti gubitak vitamina C.

- I naarandže i grejpfrut sadrže u sebi velike količine pektina, rastvorljive vlaknaste materije, koja organizmu pomaže da se oslobodi otrovnih materija iz alkohola, cigareta i kafe. Pektin apsorbuje ove štetne supstance i izbacuje ih putem crijeva napolje.

nedjelja, 20. siječnja 2019.

7 stvari koje će vaša djeca zaista pamtiti o vama kada porastu

Kojih stvari se vi sjećate iz vašeg detinjstva? Da li su to scene koje vaši roditelji i prijatelji pominju ili nešto sasvim drugo? Da li se sećate baš onog novogodišnjeg poklona iz ’85. ili su u vašim mislima zastupljeniji fragmenti poput toga kako je mama reagovala kada vidi tatu, kućne atmosfere, školske predstave na koju su svi došli (ili možda nisu), gdje ste išli na ljetovanje, kako ste osjećali kada biste htjeli da pričate sa svojim roditeljima itd.? Kladimo se da je ovo drugo verovatnije.

To je normalno jer postoje neke stvari koje se djeci zadržavaju u glavi kako rastu. Sjetite se toga kada planirate svoje prioritete pa se fokusirajte na prave stvari jer će se njih djeca sećati o vama. To su:

1. Iskustva i avanture koje ste zajedno prošli.

Iskustva, a ne stvari, su ono što porodice zbližava i ono što ostaje u glavi. Zato se vaše dijete neće sjećati svake igračke koje ste mu kupili za rođendan ili koliko ste sladoleda pojeli, ali će se sjećati da ste išli zajedno na sladoled i smijali se, sjećaće se da je tada bilo srećno i uzbuđeno jer su to misli koje ostaju sa nama cijelog života.




2. Pozitivne riječi koje ste im uputili.

Mnogo je lijepih reči koje djeci možete da uputite kako bi se osećala posebnom – „Ponosna sam na tebe“, „Ti ovu porodicu činiš boljom“ ili „Ti si baš dobar drugar“. Ono što je zajedničko ovim rečenicama je to što sve počinju naglašavanjem dobre osobine djeteta. Ako tako pričate djetetu od malena, u fokus stavljate pozitivno a ne negativno i to je sigurno nešto što se pamti.

3. Ono kada ste ostavili telefon i sve što radite zbog deteta.

U današnje vreme naprednih tehnologija, često nam se dešava da posebne trenutke posmatramo kroz kameru telefona i tako propustimo male stvari koje djeca žele da podele sa nama jer nismo dovoljno prisutni u tom trenutku. Kada djeci pružate potpunu pažnju (kada spustite telefon), ona osjećaju da ste potpuno njihovi i osjećaju kako su voljena. Znaju djeca da ih volite, ali u tim posebnim trenucima to posebno primjećuju, jer ste sve zaustavili, vrijeme je stalno da biste bili sa njima.

4. Kako ste se ponašali u teškim situacijama.

Djeci ste vi uzor i vodilja jer ona koračaju nesigurnim životom i ranjiva su. Kada dođu teška vremena, poput onih kada se morate boriti sa nekom bolešću u porodici, ona će se sjećati načina na koji ste pričali o tome, da li su se osećala bezbjedno i spokojno i kako ste vi reagovali.

5. Način na koji vi  tretirate druge odrasle ljude (i jedno drugo). 

Djeca stalno uče od vas! Tako će i kada ogovarate nekoga iza leđa ili se loše ponašate prema nekoj osobi djeca to pokupiti i misliti da je u redu da se i sama tako ponašaju. Kada ste kod kuće sa djecom i porodicom, trudite se da sa partnerom pričate na pozitivan način uz puno ljubavi i poštovanja. Tako će djeca imati dobar primjer na koji će se ugledati.

6. Kada niste bili tu za njih.

Iako zvuči jako negativno, ovo je i pozitivna stvar. Iako će se sjećati neke prilike u kojoj baš niste mogli da budete tu, to je u redu jer je to sastavni deo života, jednostavno je nemoguće da ste uvijek tu. Ali, shodno tome, djeca će se sećati i prvog puta kada su negde prespavala bez vas, ili prvog puta kada se desilo nešto toliko važno da su trčala kući da vam saopšte to. To su stvari kojih će se sjećati kada porastu.

7. Kako ste se ponašali pod pritiskom ili stresom.

Život nije uvek cvijeće, i ne može da bude, a vaša djeca će oponašati vaše ponašanje kada ste pod stresom. Normalno je da treba uraditi domaći, večera nije spremna, a vi se ojsećate kao da ćete pući. Ako ste tip koji se lomi i paralizuje pod pritiskom, djeca to mogu da osjete. Ako želite da vaša deca odrastu u osobe koje se lako nose sa stresom, morate se i vi tako ponašati.

Izvor: najboljamamanasvetu

utorak, 8. siječnja 2019.

Mudra priča koju svako treba pročitati – pamtiti će je cijelog života!

Kada vam se učini da gubite kontrolu nad svojim životom, kada 24 sata na dan nije dovoljno, sjetite se priče mudrog profesora…
Profesor je stajao pred grupom studenata na satu filozofije i držao neke predmete iza sebe.



Kada je sat počeo, bez riječi je podigao veliku praznu staklenku kiselih krastavaca, stavio je na katedru i napunio lopticama za tenis.

Potom je upitao studente je li staklenka puna. Složili su se da jest.

Zatim je profesor podigao kutiju punu kamenčića i usuo ih u staklenku. Blago ju je protresao.


Kamenčići su se otkotrljali u prazan prostor između loptica. Tada je ponovo upitao studente je li staklenka puna.

Opet su odgovorili da jest.

Sljedeća kutija koju je profesor uzeo, bila je puna pijeska. Kada ga je usuo, pijesak je, naravno, ispunio sve preostale šupljine u staklenci.

Pitao je još jednom je li sada staklenka puna?! Studenti su skrušeno odgovorili da jest.

Onda je profesor ispod stola izvadio dvije šalice pune kave i ulio ih u staklenku. Kava je natopila pijesak. Studenti su se smijali.

“Sada”, rekao je dok je smijeh zamirao, “hoću da shvatite da ova staklenka predstavlja vaš život.”

Teniske loptice su važne stvari u vašem životu – odnosi s bližnjima, zdravlje, duhovnost i stvari kojima se strasno predajete.

To su one stvari uz koje bi vaš život i dalje bio ispunjen i kada bi sve drugo nestalo.

Kamenčići su one stvari koje su važne: vaš posao, kuća, auto … Pijesak predstavlja preostale stvari. Male stvari.

Ako prvo napunite staklenku pijeskom, nema više mjesta za teniske loptice.

Isto vrijedi i u životu. Ako potrošite sve svoje vrijeme i energiju na male stvari, nikad nećete imati mjesta i vremena za one važne stvari.

Vodite računa o stvarima koje su ključne za vašu sreću.

Igrajte se s djecom. Nađite vremena za svoje fizičko i duhovno zdravlje. Izvedite partnera na večeru, posjetite i pomozite roditelje, bake i djedove. Ponašajte se ponovo kao da vam je 18 godina. Uvijek će biti vremena da se očisti kuća i naprave popravci.

Prvo se pobrinite za teniske loptice – stvari koje su vam zaista važne.

Utvrdite svoje prioritete … Sve ostalo je pijesak.

Jedna od studentica je podigla ruku i upitala što je predstavljala kava.

Profesor se nasmijao:

“Drago mi je da ste pitali. Nju ulijevam, kako bih vam pokazao, da bez obzira koliko mislite da vam je život pun, uvijek ima prostora za šoljicu kafe s prijateljem.”

atma.hr